Share
Go down
avatar
Админ
Posts : 82
Репутација : 0
Join date : 2018-02-12
Location : Београд
View user profilehttp://knjigotres.serbianforum.info

Цигарете и мачке

on 09.04.18 10:47
Otvorio je oči uzdahnuvši duboko, seo na krevet da „odmori“, mljacnuo nekoliko puta i ostao nepomično da sedi, gledajući tupo u svoja stopala. Gledano iz profila, njegova mrka, setna prilika bila bi možda idealan model za neku modernističku sliku, za neko ulje na platnu razvučeno slobodnom, lakom rukom. Oborena glava, mračan pogled, namršteno lice, tajnovita neuredna brada... Ali, taj vešti slikar slatko bi se nasmejao kada bi ušao u njegov um, jer... video bi jednu veliku komediju, video bi misli koje se kreću u jednom sasvim haotičnom, besmislenom toku koji nije nimalo misteriozan, setan ili dubok. Video bi ovo: „Ahhh... Ohhh.... Uhhh...“ Zatim jedno dugo piiiip, jedan prazan blok bez ikakvih misli, a onda: „Čoveče, kako me samo mrzi sad da perem zube! A opet, kako mi se samo piša! Moram da ustanem što pre i odem u klonju. ’Ajde, ustaj! Ustaaaaj!“ Ali nastavlja da sedi i bledo gleda svoje džombaste prste na stopalima. Ustaje onog trenutka kada pronađe svoj prvi i pravi motiv, a to su kafa i cigareta. Početak i kraj njegovog dana. Kada iskapi i poslednju kap i uvuče poslednji dim njegov dan se zvanično završio, pre nego što je zapravo i počeo. Ostatak sunca koristi i odrađuje mehanički, čekajući noć i sledeće jutro. Tog dana je, međutim, bilo drugačije. Rešio je da ostavi cigarete, a bez cigareta ni kafa više nema smisla. Zašto je to odlučio? Zbog zdravlja? Novca? Neprijatnog ukusa u ustima? Verovatno ništa od toga. Sam Bog zna zašto. Sada, dakle, nije imao početak već samo kraj. Nijedan dan više nije počinjao i pretvorio se u beskrajno završavanje. Je l’, mmm?
Ipak, voleo je Nju. Voleo ju je onoliko koliko su trajali njegovi novi dani. Beskrajno. Neuzdržano. Raširenih ruku, očiju, ušiju, nozdrva. Miris njene kose, njenog nekako uvek čistog tela. Ona čak i nije bila deo tog vremenskog kalupa koji se zove dan. Ne, ona je bila jedan potpuno odvojeni epitet ovog sveta. Ma, šta ja to pričam, ona čak nije bila deo kalupa koji se naziva svet. Bila je uzbudljiva, lakih pokreta i rečenica, nenametljivo inteligentna, nenametljivo lepa. I uvek, ama baš uvek iskreno nasmejana životu. Umesto dana došla je Ona. Umesto cigareta došle su njene meke usne. Njegova nova zavisnost, novi porok. Ona je postala njegov vremenski kalup. Svoje aktivnosti uređivao je prema njenim aktivnostima. Kad ona može, može i on. Kad ne može, ne može ni on. Naravno, nije joj to nikada rekao, bilo bi isuviše jadno, isuviše smešno, ali, prosto, voleo ju je. Nije je voleo u onom patetičnom smislu, znate, da joj piše pesme ili pati za njom, ne, nikako ne. Voleo ju je u onom jasnom, sirovom smislu. I tu nije bilo šta da se doda ili oduzme, tu nije bilo greške. I Ona je naizgled volela njega, ali na jedan sasvim drugi način. Volela ga je kao što leptir voli cvet. Malo je na jednom, a kad joj dosadi Ona pređe na drugi. Pre toga, razume se, pokupi sve i odnese sa sobom pri odlasku. Premda to nije važno, dokle god je on taj cvet. Vukla ga je za ruku svugde, kao nešto što joj po rođenju pripada. Vodila ga je po vašarima i gađala šećernom penom. Kikotala se tako da svi čuju njenu radost, tako da svi vide njihovu sreću. Ako bi krenuo pljusak, pripijala bi se uz njega i tražila da je zaštiti dok zajedno, kao dva urasla drveta, tonu u vašarsko blato. Uveče bi se sklupčala kraj njega i ušuškala svoju glavu uz njegov vrat kao kakvo kučence. Ujutru bi vodili strastvenu ljubav i bila je njegova. Cela. Nesputana, vatrena, poetična. Rasula bi svoju čupavu loknastu kosu po njegovim grudima i tu je ostavila, kao da su to njene grudi. Da, jasno i glasno je bila njegova, ali... zapravo, on je bio njen.
Dani su prolazili brzo, kao da i ne postoje, što nije bilo daleko od istine, a isto tako je i ona sve manje postojala. Bila je tu, ali samo kao reka. Reka koja je uvek tu, a opet, uvek protiče i nikada se ne zadržava. I nikada stvarno nije tu.
Ona je imala šarenu, divlju mačku duge dlake. Polu kućnu, polu uličnu. Mačku koja joj se nikada nije obradovala kada se vrati kući, mačku koja nije uvažavala značaj njenog prisustva, koja nije dala da se mazi, koja se po čitav dan vukla po ulicama i kontejnerima i vraćala se samo onda kad joj treba hrana ili prenoćište, koja je smatrala da je ona potrebna Njoj a ne obrnuto. Pa ipak, nekako, Ona je volela svoju ofucanu mačku koliko je on voleo Nju. Jednom, beše neko vrelo, sparno letnje popodne. Sedeli su na Njenoj terasi, nogama podignutih na bambusov stočić, duvajući u svoje majice da se rashlade. I celo to popodne, verovali ili ne, Ona je držala mačku u svom krilu, pričala joj umiljatim glasom, mazila je i ljubila joj njušku koja je prethodno rovarila po ko zna koliko kontejnera. Držala je u krilu, iako je bilo pakleno vruće, mazila je iako je ova sve vreme pokušavala da se iskobelja i pobegne, iako je siktala na nju, iako je čak nekoliko puta ogrebala. Ništa joj nije smetalo i volela je koliko je on voleo Nju. I celo to sparno popodne, verovali ili ne, nijednom nije pogledala u njega, nije ga dodirnula, nije mu se čak ni obratila. To veče, legli su zajedno u krevet, kao što su uradili i hiljadu puta pre. Tela su im bila isuviše znojava i lepljiva da bi vodili ljubav. Ipak, on joj je milovao kosu i ramena. Zagrlio je i udahnuo joj čitav svoj život, no ona se, baš kao mačka, iskobeljala iz njegovog zagrljaja i rekla oštro: „Ostavi me više! Dovoljno mi je vruće.“ Svega nekoliko trenutaka kasnije, mačka je ušla preko terase i bez pardona skočila na krevet. Ona ju je odmah uzela na svoj stomak i počela da je mazi. Odjednom joj više nije bilo vruće izgleda. Identična scena nastavila je da se ponavlja, možda u drugačijim prostorijama ili okolnostima, ali uvek podjednako izdajnička. Ona ga je iznova i iznova varala sa mačkom! I to na njegove oči! Bili su to dani najgore krize. Želeo je svoje smrdljive cigarete više nego išta na svetu. Ali nije mogao da ih ima, jer... valjda je umislio da ako ima njih onda nema Nju. Međutim, shvatio je da isto tako, dok ona ima tu prokletu mačku, nema njega. I ta afera potrajala je nekoliko teških i mučnih meseci. Svakog dana odbijala je njegovu nežnost i svu svoju ljubav usmeravala tom sebičnom, prljavom stvoru, tom psihopati na četri noge! Toj vucibatini koja je uopšte nije ni volela, štaviše, mrzela ju je.
Beše još jedan u nizu spranih, vrelih dana, kada je Ona otišla u prodavnicu po hranu za mačke. Za njega nije bilo hrane, frižider prazan, ali to nije pitala. To je se nije ticalo. Bilo je samo važno da zla mačketina napuni svoju mešinu. U međuvremenu, eto nje, mačke mislim. Pogledala ga je i kratko mjauknula.
„Šta je, zlotvore? Gladna si?“ Upitao je zgađeno. „Pa, i ja sam! Razlika je u tome što ćeš ti uskoro dobiti da jedeš, a ja neću!“ Prišao joj je i pomilovao po glavi, našta je ona odmah zasiktala i nakostrešila se. Ugrizao se za usnu i ludački je pogledao. „Dokle god si ti ovde, Ona neće biti.“ Zgrabio je mačku i hitro, u jednom kratkom pokretu, zavrnuo joj šiju. Mačka ostade nepomično na pločicama. Izgleda da joj je to bio deveti život. Baš šteta. Nasmejao se u neverici i odmahnuo glavom. Da li je pogrešio što je to uradio? Sada najzad on i Ona mogu da budu zajedno. Ali, eto ironije, sada je više i ne želi. Sada je samo srećan što je okončao tu odvratnu aferu, što ju je povredio onoliko koliko i Ona njega. Premda, možda je mačka, ma koliko sebična i antipatična životinja, ipak samo životinja i isto toliko nedužna. A opet, ukoliko bi ubio Nju, možda bi ga pekla savest, možda ne bi mogao da živi sa sobom. Ma, to bi bila laž. Kao i mnogi, ne plaši se on kajanja ili savesti, već fizičkih posledica. Plaši se zatvora. Plaši se gubitka slobode. I to je jedini razlog zašto se pridržava pravila, a ne zato što je dobar čovek. Da smo svi dobri „čoveci“, gde bi nam kraj bio? Kakva bi to tek bila laž... laž globalnih proporcija!
No, sada... najzad može da zapali cigaretu. Ostavio joj je mrtvi poklon na terasi i otišao svojoj kući pre nego što se Ona vratila. Usput je kupio paklicu cigareta, stavio jednu među zube, zapalio, zažmurio i uvukao duboko u pluća. Skriven osmejak zaigrao mu je na licu.

_________________
"Донекле се бринемо за образовање. Али, без уметности, и без људског морала, човек ће бити нескладна гомила знања, сличан машини, иако никад не може достићи савршенство електронског рачунара, и биће несрећан у суштини, јер човек није и не сме бити машина, и завапиће за својим људским циљем кад-тад." - Меша Селимовић, Круг, стр. 122, БИГЗ, 1983.
avatar
Posts : 70
Репутација : 0
Join date : 2018-02-17
Age : 41
Location : Beograd
View user profile

Re: Цигарете и мачке

on 17.04.18 22:57
Ти имаш тај невероватни и непогрешиви дар да једном реченицом дочараш атмосферу,тако упечатљиво да и након само једног читања,написано остаје дуго под кожом.Као виђено и проживљено. Речима сликаш слике које се тешко забораве. Далеко од тога да их заборављати треба.
avatar
Админ
Posts : 82
Репутација : 0
Join date : 2018-02-12
Location : Београд
View user profilehttp://knjigotres.serbianforum.info

Re: Цигарете и мачке

on 17.04.18 23:06
Хвала, Ивана. Надам се да остаје под кожом као нешто позитивно. Smile

_________________
"Донекле се бринемо за образовање. Али, без уметности, и без људског морала, човек ће бити нескладна гомила знања, сличан машини, иако никад не може достићи савршенство електронског рачунара, и биће несрећан у суштини, јер човек није и не сме бити машина, и завапиће за својим људским циљем кад-тад." - Меша Селимовић, Круг, стр. 122, БИГЗ, 1983.
avatar
Posts : 70
Репутација : 0
Join date : 2018-02-17
Age : 41
Location : Beograd
View user profile

Re: Цигарете и мачке

on 18.04.18 15:53
Uvek pozitivno. Neretko mi se desi da prelazeći most,pogledam u nebo i setim se ,....,Ono je svačiji krov...'' Da ne spominjem ,,Začarani krug''. Zavodljiv poput Kafke. Smile
avatar
Админ
Posts : 82
Репутација : 0
Join date : 2018-02-12
Location : Београд
View user profilehttp://knjigotres.serbianforum.info

Re: Цигарете и мачке

on 18.04.18 17:11
Драго ми је да не пишем узалуд.
Ускоро ће бити издат последњи роман који сам написао, тако да рачунај на нешто ново. Smile

_________________
"Донекле се бринемо за образовање. Али, без уметности, и без људског морала, човек ће бити нескладна гомила знања, сличан машини, иако никад не може достићи савршенство електронског рачунара, и биће несрећан у суштини, јер човек није и не сме бити машина, и завапиће за својим људским циљем кад-тад." - Меша Селимовић, Круг, стр. 122, БИГЗ, 1983.
avatar
Posts : 70
Репутација : 0
Join date : 2018-02-17
Age : 41
Location : Beograd
View user profile

Re: Цигарете и мачке

on 20.04.18 15:05
Znači nisu laste slučajno sletale na terasu ovih dana. Radujem se. Very Happy
Sponsored content

Re: Цигарете и мачке

Back to top
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum